Poštovani roditelji i učenici iz Altštetena,Roršaha,St.Galena,Chura i Arbona

Ovim putem želim svima da poželim uspešnu 2014./15.školsku godinu u Dopunskoj školi na srpskom jeziku!

Radujem se našem zajedničkom radu.MOLIM Vas da mi se slobodno javite uvek kada imate bilo kakvu dilemu ili pitanje.

Srdačno Vas sve pozdravljam i želim nam svima s r e ć a n rad!

Vaša učiteljica Gaga

***

Ne zaboravljam ni svoje đake u Nemačkoj.Svima želim prijatan i uspešan rad!HHS-qq029

Свети Сава,песма маме песникиње ,Борице Ђекановић из Калва

СВЕТИ САВА

СВЕТИ САВА СРПСКОГА ЈЕ РОДА

НАЈВЕЋИ УЧИТЕЉ СРПСКОГА НАРОДА.

СВЕ СИ ЗА ЖИВОТА РАДИО,

БОЛЕСНЕ ЛЕЧИО,ЗАВАЂЕНЕ МИРИО,

СРПСКИ НАРОД СПАЈАО.О ТИ ВЕЛИКА СРПСКА ГЛАВО!

ШКОЛЕ СИ ОТВАРАО,ЦРКВЕ ГРАДИО

И МОЛИТВАМА НАС БОГУ ПРИБЛИЖИО,

О СВЕТИ САВО ,ТИ СИ СРПСКИ НАРОД ЗАДУЖИО!

ДА И НАШИ ПОТОМЦИ ЗНАЈУ ОДАКЛЕ ИМ КОРЕН НИЧЕ,

СРПСКИ НАРОД ТИ ЈЕ ЗАХВАЛАН,

О СВЕТИ САВО БОЖЈИ ПАСТИРЧЕ!

ВЈЕКОВИМА ТВОЈЕ ИМЕ ЋЕ ДА СЕ СЛАВИ

СВЕ ШТО СЕ НАПИСАТИ И РЕЋИ МОЖЕ

И ТО ЈЕ МАЛО.О ТИ НАЈВЕЋА СРПСКА ГЛАВО

СВЕТИТЕЉУ САВО!

Песникиња: Борица Ђекановић

 

Милански едикт

Милански Едикт (Edict of Milan)

Милански едикт је законски акт који је донео цар Константин Велики, а којим је проглашена верска равноправност и престанак гоњења хришћана које је трајало три стотине година. Проглашен је у Медиолану (данашњи Милано) 313. године. Њиме хришћанство није постало државна религија, нити је било привилеговано, али им је дозвољено да могу јавно да исповедају своју веру а да за то не сносе никакве последице.

Овај је Едикт имао своју значајну претходницу у едикту о толеранцији који је 311. у Никомедији прогласио цар Галерије. У њему се даје опрост хришћанима који су „следећи своје хирове, били обузети лудошћу, те се нису покоравали древним обичајима.“


Roman persecution Christian Turning Points

Почетком IV века, у Римском Царству хришћани су већ били изузетно проширени, како територијално, тако и у разним слојевима друштва. Многи су хришћани заузимали кључне положаје у државној управи и осталим виђенијим местима у друштву, премда су се излагали опасности прогона. Едикт је стога желео унети мир у Царство.

Године (2013.)  обележава се 17 векова Миланског едикта. Град  Ниш, као родни град Константина Великог који није ни на Западу ни на Истоку, већ је између Истока и Запада, представља најпогодније место где би била организована централна послава овог јубилеја.

ПРЕДЛОГ ЗА СВЕ РОДИТЕЉЕ

Већ дуже време размишљам да направимо мајице са логом наше српске школе за децу ,а можда и родитеље ,одељења у којима радим(Калв,Виненден,Шорндорф,Зинделфинген,Штутгарт).Тако бисмо на приредбама ,излетима,окупљањима имали још нешто што нас спаја.Размислите о томе!

Поздрав учитељица Гага.

НАПИШИТЕ КОМЕНТАР О ТОМЕ ШТА МИСЛИТЕ!

Vaspitanje i obrazovanje

Vaspitanje i obrazovanje

Znamo li  put?

“Obrazovanje dostojno tog imena je u osnovi obrazovanje karaktera. Škole se ne bave samo stvaranjem dobrih učenika, nego i stvaranjem dobrih ljudi.”

M.Bauer

 

RADNE NAVIKE

Nema uspeha bez radnih navika

Izuzetna inteligencija često otežava pravilno napredovanje dece tokom odrastanja i uči ih iluziji da je sve moguće savladati samo zahvaljujući urođenim sposobnostima, bez mnogo redovnog učenja i posvećenosti.

Nema uspeha bez radnih navika

„Sindrom pametnog deteta“ označava dete koje je zahvaljujući svojoj inteligenciji bilo veoma uspešno u prvoj fazi školovanja, iako nije razvilo radne navike. Uprkos uspehu tokom osnovnog i možda srednjoškolskog obrazovanja, ovakva deca često na studijama doživljavaju brodolom. To su deca koja imaju dobre ocene iako ne uče kod kuće. Ako je pazilo na časovima i kulturno se ponašalo, ovakvo dete može da završi osnovnu školu kao odlično.

Deca veruju da su glupost i učenje povezani: što je neko gluplji, to mora duže da uči. Iz ove jednačine proizlazi da što je dete manje glupo, to će manje da uči, a da najpametnija deca ništa ne uče. Nekada je ovaj stav toliko raširen među decom da kriju jedni pred drugima da su učila kod kuće da ne bi ispala nedovoljno pametna.

Sve dok gradivo nije obimno, pametno dete je u stanju da improvizujući dobije solidnu ocenu. Kako ne dobija loše ocene, roditelji nemaju signal da nešto nije u redu. Ali kasnije, u gimnaziji ili fakultetu, kada gradivo postaje obimno, ova deca postaju neuspešna. Precenjujući svoje sposobnosti, a potcenjujući obim gradiva, pametna deca se odlučuju za kampanjsko učenje, piše „Politika“.

Što više sebe vide kao pametne, to sebi daju kraći rok za učenje. I kada ne dobiju visoku ocenu, potvrđuju vlastitu superiornost: „Samo da sam imao još jedan dan za učenje… “ Tipično je da tokom studiranja „zaglave“ na onim predmetima koji su toliko obimni, da kratkotrajne kampanje nisu dovoljne za uspešno polaganje.

Ovakva mlada osoba svoj akademski neuspeh shvata kao dokaz svoje gluposti. Lako gubi samopoštovanje: „Ranije sam mislio da sam pametan, a sada vidim da nisam. Svi ti koje sam potcenjivao su već završili fakultet, a ja ne mogu da dam ni drugu godinu“. Kod veoma ambicioznih mladih ljudi, neuspešnost zbog nedostatka radnih navika može da vodi u depresiju, samodestruktivnost i druge probleme.

Radeći sa ovakvim mladima učimo ih da nesposobnost i neuspešnost nisu isto. Da iako veoma sposobni, oni jesu i neuspešni zato što ne rade dovoljno. Da se uči zadnjicom. Dok osoba nema naviku učenja – a učenje je jedan od oblika rada – ona ima otpor prema učenju koje doživljava kao veoma neprijatno.

Neprijatnost i otpor nestaju kada neko razvije radne navike. I zato roditelji koji ne pomišljaju da će uprkos odličnim ocenama njihovo pametno dete imati problem, treba da znaju da su radne navike nešto bez čega je teško biti uspešan i zadovoljan. Roditelji su ti koji treba dete da navikavaju na učenje kod kuće, jer navika učenja jedino tako nastaje.