Drugarstvo

ПРЕДЛОГ ЗА СВЕ РОДИТЕЉЕ

Већ дуже време размишљам да направимо мајице са логом наше српске школе за децу ,а можда и родитеље ,одељења у којима радим(Калв,Виненден,Шорндорф,Зинделфинген,Штутгарт).Тако бисмо на приредбама ,излетима,окупљањима имали још нешто што нас спаја.Размислите о томе!

Поздрав учитељица Гага.

НАПИШИТЕ КОМЕНТАР О ТОМЕ ШТА МИСЛИТЕ!

7.8.разред

МОЈА ОТАЏБИНА СРБИЈА

Сеоба Срба

сликар-Паја Јовановић-Сеоба Срба

Велика сеоба Срба се односи на две повезане миграције становништва у 17. и 18. веку приликом којих је велики број Срба са Косова и Метохије и јужних крајева прешао на север, у области јужне Угарске (Војводине) и аустријске Војне крајине.

Велика сеоба Срба одиграла се почетком 1690. године[, током Великог бечког рата, који је трајао од 1683. до 1699. године и завршио се миром у Сремским Карловцима.

Савез хришћанских сила и Света лига (Свето римско царство, Пољска, Русија и Млетачка република) ратовали су против Османског царства. Аустријска војска је успешно ратовала, ослободила је Угарску, Србију и продрла до Македоније. Приликом проласка кроз Србију, Срби су подигли устанак и прикључили се аустријској војсци 1690. године. Тада је Француска напала Аустрију, па се аустријска војска повукла из Србије на леву обалу Дунава и Саве. На челу је био Пећки Патријарх Арсеније III Чарнојевић.

Године 1690. у Београду је одржан црквено-народни сабор. Срби су поставили захтев о неком свом изабранику, епископу Исаију Ђаковићу и послали су га аустријском цару Леополду I и тражили су од њега да да дозволи да се населе и да им гарантује црквено-школску аутономију. Послао им је повељу у којој им дозвољава да се населе све до Будима и Коморана и гарантовао им је црквено-школску аутономију уз услов да они буду аустријски војници. Овом повељом је озакоњен положај Срба у Угарској.[2]

Око 37.000 српских породица прешло је у Аустрију, што је најмање 185.000 људи, а 360 села је опустело.

Арсеније Чарнојевић

Последица Велике сеобе је пустошење српских насеља у централној Србији и на Косову и Метохији и трајно пресељавање становништва у Аустрију, на подручје данашње Мађарске и Војводине. Одлив становништва је био толики да је већина села зарасла у шуму, тако да је део централне Србије добио назив Шумадија.

Услед ових сеоба број српских становништва на Косову и Метохији се драстично смањио.  Након српских сеоба, Албанци из планинских подручја Малесије се спуштају у плодне и опустеле долине Метохије. Након миграција, српски етнички центар се сели из старих подручја Рашке, Старе Србије, Косова и Метохије у Војводину, а касније и у Шумадију. Непосредно после сеобе међу исељеницима је завладала глад и епидемија тако да је велики број исељеника убрзо преминуо.

О овим догађајима највише је сачувано текстова које су написали монаси који су учествовали у Сеоби, будући да су они били једни од ретких писмених Срба тога времена.

Друга сеоба Срба

Период аустријске владавине потрајао је две деценије (1718.1739.). Наиме, након новог аустријско-турског рата 1737.1739., Београдским миром, Турска је повратила изубљене територије и поново је граница упостављена на Сави и Дунаву, а Београд је постао средиште пашалука. Поновно успостављање турске власти довело Друге велике сеобе Срба. Плашећи се турске одмазде, Срби су на челу са патријархом Арсенијем IV Јовановићем кренули у Аустрију 1740. године.[4] Турци су на разне начине покушавали да придобију Србе у Београдском пашалуку, због близине границе и због тога су им давали разне привилегије. Притисак на српско становништво у пашалуку био је знатно мањег интензитета него у другим деловима Турске, а и Читлучење је било мање изражено у Беогардском пашалуку. Друга велика сеоба Срба је по броју исељеника и последицама знатно мања.

Арсеније IV JовановићПривилегије Срба у Хабсбуршкој Монархији – насловна страна књиге из 1732. године.

ПОСЛЕДИЦЕ I и II сеобе народа

Монах Атанасије Србин:

  • О опустелој земљи

И тако кроз десет година, од тог љутог рата, многоплодна и многонародна земља српска запусте сва, и градови сви и села сва запустеше, и манастири царски велики и цркве красне писане златом запустеше, и жртветици и олтари свети, где се приносаше бескрвна жртва, тамо сада дивље звери и нечисте плоде се.

  • О Епидемији

И лежаху лешеви помрлих људи српских по свима улицама великог Београда, и по свима земљиштима његовим, по свима путевима његовим лежаху мртви. И не беше оних који погребавају. А који живи ходаху, не беше у њих изгледа ни красоте људске, но беху поцрнели од глади, и лица њихова беху поцрнела као лице Етиопа. И тако скончаше и не оста десети део људи. Они који су остали избегоше од своје земље и оставише је сву пусту.

Главна територија коју су насељавали Срби током велике сеобе 1693.године(представљено плавом бојом)

 

7.8.разред

СРПСКИ ЈЕЗИК

Падежи

Идем ја јуче улици и сретнем учитељем.
Питам ја њему о школе, а њега се насмејао
и испричао ме о смешан дан у учионицама.
Ученике нису стигли на времену за првим часом,
а једног наставника је ученици помогли да покрене аутомобилу.
   Реченице написане изнад нису баш најјасније, смешне су и нису у духу нашег језика. Шта је то што толико „смета“ у овим реченицама? Именице, заменице, придеви и бројеви не налазе се у добром облику, односно падежу. Уколико их употребимо у одговарајућим падежима, биће много јасније шта смо хтели да саопштимо.
    Шта су падежи? То су различити облици именица, придева, заменица и бројева. Различити наставци исте именске речи означавају различите односе у које именска реч ступа у реченици. (Нпр. Књига је на столу.
                                               Књигу сам нашао на столу.)
    Граматичка основа– непроменљиви део речи
    Наставци за облик– налазе се после граматичке основе, у сваком падежу је другачији наставак.
Нпр. 

 граматичка основа  наставак за облик
 мачк-  -а
 мачк-  -е
 мачк-  -и
 мачк-  -у
 мачк-  -о
 мачк-  -ом
 мачк-  -и

Српски књижевни језик разликује седам падежа за једнину и множину. Промена речи кроз падеже назива се деклинација.  Падежи у српском језику су:

номинатив       (Ко? Шта?)
генитив             (Кога? Чега?)
датив                  (Коме? Чему?)
акузатив           (Кога? Шта?)
вокатив             (Хеј!)
инструментал (С ким? Чиме?)
локатив             (О коме? О чему?)

ПАДЕЖИ У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ

Падежи су различити облици једне променљиве речи. У српском језику има седам падежа у једнини и множини. Промена речи кроз падеже зове се деклинација.

Падежи у српском језику су:

☼  номинатив,

☼  генитив,

☼  датив,

☼  акузатив,

☼  вокатив,

☼  инструментал и

☼  локатив.

Номинатив 

Номинатив је независан падеж који у реченици може да стоји самостално.  Добија се на питања: ко? шта?. У реченици у номинативу су субјекат, атрибут, апозиција, именични део предиката и  прилошка одредба за начин са везницима као и него. Номинатив увек стоји без предлога.

Генитив

Генитив је зависан падеж који означава припадност, део нечега и порекло. Добија се на питања:  (од) кога? (од) чегачији? Употребљава се са предлозима и без њих. У реченици у гнитив је атрибут, објект, именични део предиката, прилошке одредбе (место, време, начин, узрок, циљ) и логички субјекат.

Основна значења генитива су:

☼  посесивниилиприсвојнигенитив  (означава чије је нешто, коме припада).

☼  партитативниилидеонигенитив (део или количина нечега са прилозима: мало, много, доста, нешто…)

☼ аблативнигенитив (означава порекло нечега, одакле је нешто потекло)

Предлози за генитив: од, до, из, с(а), испред, иза, изван, унутар, изнад, испод, више, повише, ниже, пре, уочи, после, након, за, током, крајем, усред, око, около, близу, код, крај, покрај, поред, надомак, надохват, и, у, мимо, дуж, уздуж, широм,  преко, без, осим, уместо, помоћу, посредством, између, против, насупрот, успркос, унаточ, због, услед, ради, поводом…

Датив

Датив је зависан падеж који значи правац, смер или циљ кретања и намену. Добија се на питања: коме? чему? Употребљава се са предлозима (правац) и без њих (намена, припадност) У реченици датив је објекат, атрибут, прилошка одредба за место и логички субјекат.

Предлози за датив:  ка, к, према, близу, насупрот, упркос, против

Акузатив

Акузатив је зависан падеж којим се означава објект радње, правац кретања и место. Добија се на питања:  кога? штаУпотребљава се са предлозима (правац, место) и без њих (објекат, време). У реченици акузатив је објекат, прилошка одредба (место, време, начин, узрок) и логички субјекат.

Предлози за акузатив: кроз, низ, уз, за, међу, над, под, пред, у, на, о, по, мимо

Вокатив

Вокатив је независан падеж који служи за дозивање, обраћање, скретање пажње. При писању се одваја зарезима. Употребљава се без предлога.

Инструментал

Инструментал је зависан падеж који казује друштво и оруђе или средство за рад. Добија се на питања: скиме? чиме? Употребљава се се са предлозима (друштво) и без предлога (оруђе, средство).

Предлози за инструментал: с, са, под, над, пред, међу, за

Локатив

Локатив је зависан падеж који означава место на коме се нешто налази и објекат о коме се говори.  Добија се на питања: где? чиме? о коме? о чему? на коме? на чему? по коме? по чему? у коме? у чему. Увек се употребљава са предлозима.

Предлози за локатив: на, о, по, при, у

 

Номинатив

Марко је дошао својој кући.

Дрвена капија  је отворена.

Он је био учитељ у нашој школи.

Зовем се Бонд, ЏејмсБонд.

Одјекнуло је као бомба.

Мишин тата је добар  као хлеб.

Генитив

Из куће су изашле две жене.

Лопта је пала поред линије.

Нисам био у школи због болести.

Маја пева од среће.

Сваког дана идем у град.

Отац мог друга је адвокат.

Попила сам шољу млека.

Миш се сакрио у корену храста.

У дворишту школе није било ђака.

Било ме је страх у шуми.

Датив

Моја сестра сутра иде фризеру.

Купио сам мами чоколаду.

Дајте ми мало шећера.

Јуче сам ти дао писмо.

Марку је сестра болесна.

Петар је пошао према школи.

Ја сам кренуо ка својој кући.

Слична је звездама на небу.

Окенуо се Ани и осмехнуо се.

Узео јој је обе књиге.

Акузатив

Купио сам мали скејт.

Свако јутро устајем рано.

Прочитао сам целу књигу.

Попели су се уз планину.

Мој рођендан је у среду.

Испричао је причу кроз сузе.

Срео сам нашегучитеља јуче.

Кућа је личила на дворац.

Очи су ми осетљиве на светлост.

Уз овојело не треба ми салата.

Вокатив

Ана, хоћемо ли у град?

Прави си херој, друже!

Хеј, Иване, дођи брзо!

Добар дан, наставниче.

Уроше, сколни ноге са стола.

Немој сине, трчати тако брзо.

Инструментал

Путовали смо возом.

Идем са пријатељима у биоскоп.

Суботом увек имам тренинг.

Ходала је брзим корацима.

Мој тата се бави трговином.

Лопта је под столом.

Био је у Америци годинама.

Отишла је са осмехом за њим.

Локатив

Књига из историје лежи на столу.

Деца се играју у дворишту.

Показао ми је доказе о крађи.

Препознао сам га по кораку.

Фармација је при медицини.

Авион је нестао је у облаку.

 

 

Ово ћемо учити више часова.

Како сте се уморили од п а д е ж а….ах …сада мало смеха!!!

4.5.6.разред

ОСНОВИ КУЛТУРЕ СРПСКОГ НАРОДА

Стари Словени

Словени

Процес њиховог досељавања на Балкан отпочео је у VI веку, када су Словени настањени на левој обали Дунава са надређеним савезницима – Аварима упадали у Византију ради пљачке. Насељавање Словена на Балкан окончало се у првој половини VII века доласком Срба и Хрвата и трајним настањивањем већег броја људи словенског порекла. Авари су из своје моћне државе у Панонији продирали до Солуна. Авари и Словени су опседали Солун, а 626. и византијску престоницу Константинопољ (Цариград). Временом су се Словени ослободили аварског утицаја.

Словенска племена су се распоређивала унутар Балканског полуострва током две стотине година. Почетком IX века настају прве државе балканских Словена.

Језик

Први писани језик старих Словена био је старословенски језик, састављен на основу говора македонских Словена из околине Солуна у IX веку. Старословенски је настао као литургијски језик, а прве књиге писане на њему биле су богослужбене. У старим списима овај језик се назива, једноставно, словенским. Пре азбуке које су саставили хришћански мисионари Кирило и Методије стари Словени нису имали записе, већ су се користили „цртама и резама“.

Вера и обичаји

Словени су примили хришћанство тек у IX веку. Пре тога њихова религија је била многобожачка, а о њој нису остала никаква писана сведочанства. Сматра се да заједничке словенске религије никада није ни било јер је и пре досељавања на Балкан свако племе имало своје идоле. Најстарија словенска божанства која се помињу била су Перун и Велес. Ови богови су остали најважнији и у јужнословенским племенима након досељавања. Поред њих, помиње се још и Дабог. Нису сачувани трагови никаквих свети(ли)шта, а није познато ни да је било свештенства, одређених култова или ритуала.

Уметност

Уметност код Словена на Балкану у правом смислу почиње тек после њиховог покрштавања. Једином уметничком граном пре тога могла би се сматрати стара словенска митологија, која је имала религиозно значење.

Допунска грађа

Галерија

 
Стара вера Словена
Покрштаванје Срба
ЋИРИЛО и МЕТОДИЈЕ

4.5.6.разред

Моја отаџбина Србија

Република Србија

застава                                  грб                     химна

o б е л е ж ј а

Застава Србије  Грб Србије

     

Република Србија је држава српског народа и свих грађана који у њој живе.

Главни град Београд.

У саставу Републике Србије су две аутономне покрајине:Војводина и Косово и Метохија.

Serbian Provinces.jpg

У Републици Србији  у службеној употреби с р п с к и језик и ћирилично писмо.

Flag map of Serbia (without Kosovo).svg

СЛУШАМО НАРОДНУ БАЈКУ,,БАШ ЧЕЛИК“ НА СРПСКОМ ЈЕЗИКУ

 

 

4.5.6.разред

СРПСКИ ЈЕЗИК:
Еро с онога свијета,народна прича

!!!!!!Прочитај народну приповетку ,,Дјевојка цара надмудрила“

Дјевојка цара надмудрила,народна приповетка

Поновити врсте речи.

1.2.3.razred

Osnovi kulture srpskog naroda,IGRE I PESME IZ MOG ZAVIČAJA:

 

1.2.3.razred

Moja otadžbina Srbija:      REKE SRBIJE

PALIĆKO JEZERO

U neposrednoj blizini Subotice, najsevernijeg grada u Srbiji i drugoj varoši po veličini u Autonomnoj pokrajini Vojvodini, desetak kilometara od granice sa Mađaraskom, nalazi se mesto Palić i istoimeno jezero. Mnogi kažu da je to plavo oko u srpskoj žitnici. Površina jezera je nešto veća od četiri kvadratna kilometra, a najveća dubina 3,5 metara. Temperatura jezerske vode je od 18 do 25 stepeni C, a još krajem 18. veka znalo se da voda i mulj, zbog obližnjih mineralnih izvora, imaju lekovita svojstva, pa se preporučuje za lečenje reumatizma. Obala jezera je duga oko 17 km, celom dužinom je uređena, a privlačna je zbog peščanih sprudova, staza za bicikliste. Jezero je bogato ribom, pa na obalama uživaju i zaljubljenici u pecanje.


Palić se prvi put pominje 1462. godine. Sredinom19. veka, kada se voda već koristila za lekovite kupke, počinje izgradnja parka, po uzoru na engleske vrtove sa vijugavim stazama, gradi se banjsko kupatilo, prva gostiona, hotel i veliki broj letnjikovaca imućnijih trgovaca i veleposednika. Palić je bio mondensko letovalište, poput Sent Morica, Karlovih Vari ili Opatije, mesto u kome je pre više od 160. godina počeo organizovani dolazak turista. Neki su dolazili sa nadom u ozdravljenje, a drugi sa željom da se odmore i zabave. Na balovima i u gostionicama svirali su čuveni ciganski orkestri, organizovane su plesne zabave, igrane pozorišne predstave. Gosti su uživali u vožnji čamcem, kuglanju, tenisu, streljaštvu, izletima u okolne šume, a postojale su i kockarnice. Veliki radovi na izgradnji Palića počinju 1909. godine kada se gradi vodotoranj, Ženski štrand, Velika terasa, Muzički paviljon, hotel „Jezero“. Hotel „Park“ se rekonstruiše u baroknom stilu, a obnavljaju se i zdanja u stilu secesije.

Zbog geološko-ekološke vrednosti Palićko jezero je zaštićeno područje i ima rang parka prirode. Floru jezera karakterišu tzv. akvatične vrste, a pronađena je retka vrsta orhideja močvarni kacun. U Palićkom jezeru živi 19 vrsta riba, među kojima su: štuka, čikov, smuđ, šaran, sivi i beli tolstolobik. Na ovom području živi 207 vrsta ptica, od kojih se 101 vrsta gnezdi. Pet vrsta se nalazi na listi ugroženih ptica u svetu, 48 vrsta je ugroženo u Evropi, 4 imaju mali areal u svetu.

Palić je poznat po predivnom parku, gde na deset hekatar ima oko 270 vrsta drveća i cvetnica. Među četinarima, dominiraju endemske vrste, poput Pančićeve omorike, libanskog kedra i himalajskog bora, a od listopadnih vrsta, izdvajaju se gorostasni hrastovi, kesteni i ginko bilobe. U delu parka je zoo vrt sa 50 vrsta životinja, od jelena lopatara, do egzotičnih primeraka tropskih guštera i zmija.

Posmatranje ptica, pešačke ture i foto-safari, najčećšće su aktivnosti gostiju na Paliću, koje je i omiljeno izletište, ali i mesto u koje zastaju motorizovani turisti koji putuju Koridorom 10.

DIVČIBARE

Iz srednjeg veka postoje zapisi u kojima se pominju Divčibare, koje je u 19.veku od Turaka otkupio knez Miloš, jer se boraveći na ovoj planini uverio u blagodeti njene klime. Obaveze kneza su bile velike, nije imao mnogo vremena za uživanje, pa su Divčibare ostale meštanima toga kraja.

FRUŠKA GORA

Fruška gora je usamljena ostrvska planina u Panonskoj niziji, baš kao što je nekada, verovatno, bila ostrvo u istoimenom moru. Sa 539 metara nadmorske visine najdominantnije je uzvišenje u Vojvodini, okruženo na jugu i severu rečnim tokovima. Sama lokacija, specifična geološka sadržina i različiti mikro-klimatskim uslovi, čine vojvođansku planinu interesantnom i za istraživanja njenih različitih specifičnosti.

1.2.3.razred

SRPSKI JEZIK:

Zagonetke,brzalice,pitalice,rebusi

Zagonetke !!!  z a p a m t i      

 Bez kože uđe, s kožom izađe.                                (hleb)   

 

 Bele koke ispod strehe vire.                                  (zubi)    

 

Bela njiva, crno seme, mudra glava, koja seje.    (pismo) 

Brzalica !!! z a p a m t i

Škafiškafujak                    (govoriti prvo polako  ,a potom sve brže i brže)

 Pitalica !!! z a p a m t i                       

1.Na šta pas laje?                 

2.Za šta se konj vodi na vodu?  

Rebusi !!!  z a p a m t i

       – – – – – –